Kako da prepoznate smrt: Ovo su znakovi da je kraj blizu

Boze sacuvaj, pa imate li vi novinari ideje za neke pozitivnije tekstove koji pospesuju radost i volju za zivotom na startu ovog dana ponedeljka...ovaj tekst zaista ne prilici, cak sta vise strasno ljude plasi, s obzorom da skoro svako od nas vec sve ovo zna sto je u tekstu napisano.

Данило Киш: ______ОПРОШТАЈ С МАЈКОМ______ Мајко! Твој стаклени поглед душу моју мути и режу ми зјене изломљене боре... Скамењена, модра, твоја усна ћути, а ја чујем тихе, њежне разговоре......... Још једном, мајко, о још само једном топле прсте ти у косу ми урони, да осјетим, мајко, у том јутру ледном жар љубави твоје... И док звоно звони, само једну ријеч утјехе ми кажи, па склопи око што у бескрај зури, осјећам да тај поглед мене тражи, док низ свело лице задња суза цури........ О, та би суза хтјела рећи много: пољубац мајке што се на пут спрема, и савјет прије но се каже: "Збогом..." њежну љубав мајке које више нема!........ (1951.)

_____Stihovi za moju dusu_____ Kad bih mogao recimo danas Nekom snagom svoje ruke Srca ...Bilo čega Izbrisati prošlost i sve što je bilo Prepustiti nekom drugom Ja napravio BiH je, moje Milo Jer ponekad znam... Vlakovi zakasne Avioni se sruše Ponekad neke svjetlosti zavaraju duše Pa i život nam je netko možda Postavio na krive strane Promiješao karta Možda slučajno tko će ga znati Ali kad bih mogao Kao pčela: Dao Bog rekao u Što želiš vrati Ja bih tebe vratio na početak Da otvorim prvi ta vrata do tebe I ETO sebe bih dao I sve što je bilo Izbrisao prošlost I sve zaboravio dane Da mi u sjećanje samo tvoja ljubav stane..... Željko Krznarić

____Moje posljednje zbogom____ Ono sto cu ti reci Neka ostane tajna Izmedju tebe i mene Dva srca prividno spojena Zlatnom niti.... Zasto sam cekala Da se i poslednja Nada ugasi Da bih otisla...... Sramno priznajem Da te vise Ne mogu ovako voleti Jer me iznova gusi Osecaj da te nemam Da ti zagrljajem Ne mogu pokazati Gde pripadas Niti lju-biti Lice andjela...... Ja vise Snage nemam Da budem blizu tebe Na ovaj nacin Jer tvoja hladnoca U mom srcu Izaziva jezu....... Osecam Da polako nestajem U tvom oku Treptaja nedostojna Ne mogu vise Ni govoriti....... Nehotice Razbio si jednu dusu Na komade Slomio si Hrabru zenu Cija sam senka...... Zbog toga Neka ovo bude Moje poslednje zbogom Zadnji poklon tebi Andjele bez duse...... Ostajem Verna molitvi Da jednom shvatis Sta je prava ljubav I kako se voli do smrti.

O sklopi usne, ne govori, ćuti, Ostavi misli nek se bujno roje, I reč nek tvoja ničim ne pomuti Bezmerno silne osećaje moje...... Ćuti, i pusti da sad žile moje Zabrekću novim, zanosnim životom, Da zaboravim da smo tu nas dvoje Pred veličinom prirode; a potom, Kad prodje sve, i malaksalo telo Ponovo padne u obicnu čamu, I život nov i nadahnuće celo Nečujno, tiho potone u tamu,...... Ja ću ti draga, opet reći tada Otužnu pesmu o ljubavi, kako čeznem i stradam i ljubim te, mada U tom trenutku ne osećam tako...... I ti ćeš, bedna ženo, kao vazda Slušati rado ove reči lažne, I zahvalićeš Bogu što te sazda, I oči će ti biti suzom vlažne....... I gledajući vrh zaspalih njiva Kako se spušta nema polutama, Ti nećeš znati šta u meni biva- Da ja u tebi volim sebe sama,...... I moju ljubav naspram tebe, kad me Obuzme celog silom koju ima, I svaki živac rastrese i nadme, I osecaji navale ko plima!...... Za taj trenutak života i milja, Kad za-treperi cela moja snaga, Neka te srce moje blagosilja. Al' ne volim te, ne volim te, draga!...... I zato ću ti uvek reći: ćuti, Ostavi dušu nek spokojno sniva, Dok kraj nas lišće na drvetu žuti I tama pada vrh zaspalih njiva. ....... Milan Rakic

Kako da dušu sputam, da se tvoje ne takne? Kako, mimo tebe, njom da grlim druge stvari i daljine? Ah, rado bih sklonio na koje zaboravljeno mesto usred tmine, u neki izgubljeni kut, u kom neće je tvoje njihati dubine. Al' ipak, sve što dodirne nas dvoje ko gudalo nas neko spaja, koje iz dveju struna jedan ma-mi glas. Na kom smo instrumentu? Ko nas satka? I koji ovo svirač drži nas? O, pesmo slatka..................R I L K E

____ jednom cu nestati.....a ti ces ovo tada citati...._____ Noćas te praznina progoni, tihim šapatom ponoć ti se nudi u par reči rasutih u etar, u obrisima lažne spoznaje gde sve počinje i nestaje Fali ti ... sve i ništa poneka laž još zablista u tami, poneki dodir još naslutiš između jave i sna, još jednom se probudiš između vrha i dna, još jednom se pomoliš da bude tu kad se umoriš , kad ti tišina zatvori oči kad te zagrizu hladne noći a jutro ti se nasmije u lice. Brisaćeš njen trag tuđim usnama, lagaćeš sebe da nije volela da je bila još jedna od mnogih, loša mjuza pesnicima ljubavi lažna slika tvoje prošlosti, ogledalo tvoje konačnosti.. Faliće ti ... baš onakva kakva je bila, kao vino, slatka i opora, lažna i nedodirljiva jedno kišno jutro što klizi među tvojim prstima pesak koji se rasipa pred tvojim očima, još jedna spoznaja tvojih nemira. Faliće ti ... modra svitanja u njenim očima, rasute perle njenih osmeha one duge kiše u jesenjim noćima i jedno dečije `čuvaj me` ...

U noći polomljenih ogledala, tražim lik iz svog sećanja čežnjiv i dalek krik vetrova , još putuje mojim venama ... Lažu me jutra da bila sam njegova nevešta ljubavnica u oluji dodira okovana strahom i snom. Padaju maske u hladna svitanja, još uspem slagati da sam ti potrebna da sam još tu iz nekih razloga, topla kiša u letnjim noćima laž i prkos u mojim očima, tišina kojom te dozivam ... Probudi se i nađi me! Ljubav mi je ime! U njega si se nekad zaklinjao a figu u srcu nosio varao sebe da dobro je dok vole, da dve istine manje bole dok još možeš srce deliti, u oči gledati a lagati ... Ponesi svoje pobede, vratiću ti moje poraze nisu me suze izdale i tebi u naručje poslale još stojim i prkosim noćima, svoje usne darujem drugima još vezujem strasti u okove, lažem da dve su istine jedna moja i jedna tvoja, koja od njih će me jutrom buditi?

Tebi koji rušiš sve granice mog postojanja daleko ispod oblaka samotnih , na kojima čučiš i čekaš poput lešinara da se okliznem i da te opet potražim da ti setna i čežnjiva poletim u zagrljaj, hladan i tuđ da dozvolim da me još jednom prevariš tim očima skitnice koji traži još jedno sneno svitanje među mojim dlanovima dugo skrivan prah nekih dalekih meni i tebi neznanih cesta ... Zagrizeš još jednom da se uveriš da sam još tu, da sam samo tvoja tajna i daleka tebi na ko-ljena položena još jedna žrtva tvojih obmana u trijumfu ponočnih utvara. Pa zagrizi još jače, probudi me pre nego potpuno nestanem i gledaj u oči koje su te pratile na tvojim čudnim putevima u prazno... Skloni taj osmeh anđela i sakrij ta krila u tami vremena pusti da se ljube te zveri koje su se u nama prepoznale jednog kišnog leta uz opomenu đavola, kad sam se skrivala medju tvojim prstima mokra i ljpljiva od tvojih poljubaca, obilježena vatrom svih naših svetova oduvek i zauvek tvoja... Zatvaram prozore u siva svitanja, mazno se protežem u tvojim mislima divlja i topla od noći rastrzana, u tvojim najludjim snovima pod tvojim nogama sklupčana, još uvijek tvoja jedina... Pada noć uz topot konjskih kopita, sumrak izgaran našim slutnjama ne lomi ogledala i ne traži me medju zvezdama Još uvijek sam tu , na izvoru svih tvojih grehova iz pepela stvorena, ptica među tvojim prstima... I zato ne otvaraj prozore u svitanja, ne traži me među zvezdama ja još uvek hodam na prstima, skrivena na tvojim usnama u poslednjim trzajima zimskog sunca, topla i mazna medju tvojim dlanovima tvoja tajna i daleka u pesmi rodjena... ... divlja i neukrotiva...

Nestaneš svaki put kad te snovima dotaknem, i opet iznova na rubu tuge i radosti. Čudne su te stanice naše sujete. i verujem i ne, i volim te ili možda ne. Sve dok se ne dodirujemo sve dok mi ne znaš ukus usana, i miris kose, puštam te. Ne odustajem. Naći ću tog dečaka u tebi, probudiću i onu poslednju iskru požude. Jednom kad bude sve a opet ništa ne bude, Jednom kad se umoriš od bеžanja, zaspaćeš na mojim rukama. I pustićemo kiše da pevaju, pisaćemo pesme bez reči i rime, setićeš se neke davne zime, i reći da sam tvojaludica. Ona ista koja je čekala sve ove godine, samo jedno sneno svitanje, jedan čežnjiv pogled u daljine. Dok ti budem usnama tražila sve tajne puteve, tu negdje na tvojim ledjima... Ne budi me i ne reci mi da voliš me. Ljubav je ta lažna spoznaja Sebična i ranjiva. Ukradi mi osmehe lažljive i sakrij u svoje dzepove... Ugnezdi se u moje oči sanjive, i ostani tu do kraja vremena... zarobljen izmedju svetova, u javi svog sna, tu na rubu mojih usana.

… jutro me uvek dočeka nespremu još jedno svitanje kao okov i laž telo se izvije u blagi luk pod posteljom od sna još jedan zvuk jecaj i strah što nisi tu što te neću čuti kao uzdišeš za nekim danima što dolaze praznim i sivim bez nas Padaju neke dosadne kiše i svaka kap na staklima piše čudne sonete satkane od sna Priču u kojoj smo ti i ja dva anđela ili đavola koga se to još tiče sve dok te moje oči u bunilu traže i nema onih što na tebe liče ni onog pogleda zbunjenog jelena ni onih usana koje bih ljubila nema ničega samo san da će jednom svanuti dan tu na tvom ramenu u nekom drugom vremenu kao srna gonjena izmedju dva sećanja još jedna rima u mojim pesmama....

____ Оdlazis____ Ako vec odlazis koracaj brze ne dozvoli da te nesto spreci ne pricaj mi o ljubavi prosloj za rastanak nisu potrebne reci. Ako vec govoris,govori glasno ne daj da reci u grlu stanu, suze su ono sto imam ti reci moje su reci na tvome dlanu. Ako vec places,pusti reku speri plocnike za ceo vek ti places sada i ko zna kada a ja cu plakati zauvek.

____ Reci mi____ Kroz noc koracam i cekam te kao da ides iza mene osecam te govorim ti neke slatke reci al tiho da ne cuju drugi onako kao i ti. Nisam te razumela ali sam znala sta si mi govorio i oziveo me posle hiljada praznih zivota vratio mi nesto sto se zove razlog da ne pobegnem i ne pocnem iz pocetka isti ovaj zivot po ko zna koji put sa ko zna kim uz neke poznate reci ciji smisao ne razumem. Koracam kroz noc dok oluja se sprema.. osecam oko sebe neki cudan nemir kao tvoje usne kao da slutis sta ti zelim reci...

_____ Desanka Maksimović-Opomena_____ Cuj, recu cu ti svoju tajnu: ne ostavljaj me nikad samu kad neko svira. Mogu mi se uciniti duboke i meke oci neke sasvim obicne. Moze mi se uciniti da tonem u zvuke, pa cu ruke svakom pruziti. Moze mi se uciniti lepo i lako voleti kratko za jedan dan. Ili mogu kom reci u tome casu cudesno sjajnu predragu mi tajnu koliko te volim. O, ne ostavljaj me nikad samu kad neko svira. Ucinice mi se negde u sumi ponovo sve moje suze teku kroz samonikle neke cesme. Ucinice mi se crn leptir jedan po teskoj vodi krilom sara sto nekad neko reci mi ne sme. Ucinice mi se negde kroz tamu neko peva i gorkim cvetom u neprebolnu ranu srca dira. O, ne ostavljaj me nikad samu, nikad samu, kad neko svira.

..... Opet sam snio crni procvetali dud, i nekog dragog što me čeka odnekud... Ključ skriven iznad dovratka, još jedan simbol povratka, suviše toga da bi bilo podudarnost... Sanovnik s jasnim slovima, lako je to sa snovima... Nevolje krenu onda kad tumačim stvarnost... Ne vredi, kasno je brojati trijumfe i havarije... sve spiskano i stečeno... Ne vredi, kasno je, ostaje s tobom na vrh Kalvarije samo neizrečeno... Sve ređe srećem ljude iz svog plemena, zamiču redom s one strane vremena... Senke im tamnije od njih, bez keca pred poslednji štih, nisam baš znao da im javljam dobre vesti... Za tim ću sutra žaliti, to ćemo jednom zaliti, u nekom tuđem snu u kom ćemo se sresti... Ne vredi, kasno je brojati trijumfe i havarije... sve spiskano i stečeno... Ne vredi, kasno je, ostane s tobom na vrh Kalvarije Samo neizrečeno...

____ TANJUŠA____ Nema divnije devojke od Tanje, crven rub na skutu, bluze talasanje. Jarkom iza plota Tanja nekud hodi. Mesec s oblacima kolo šumsko vodi...... Istrči momak, govori joj tugu: "Radosti zbogom, ja uzimam drugu" Ohladila se ko u polju rosa, a kao zmija rasplela se kosa...... "Momče plavokoso", bez vredjanja dugog, moram da ti kažem, polazim za drugog". Nisu to zvona jutarnja, već cika. Svatovi...Ne vidiš lica konjanika........ Tuži rod Tanjin, nisu kukavice, od topuza brzog ranjeno joj lice. Crven venac krvi slepljen joj na čelu, Najdivnija beše Tanjuša u selu........ S.Jesenin l911.

Kad dođe poslednji čas.....Marija Antoaneta, francuska kraljica kojoj je 16. oktobra 1793. odrubljena glava zbog izdaje, pred odlazak na giljotinu je stala na nogu svog dželata i rekla mu: "Oprostite, gospodine. Nisam to učinila namerno." Priča se da je velikan klasične muzike, Volfgang Amadeus Mocart, na samrtničkoj postelji rekao: "Ukus smrti je na mojim usnama. Osećam nešto što nije s ovoga sveta." Poslednje reči glumca Hemfrija Bogarta su bile šmekerske: "Nije trebalo da pređem s viskija na martini!" Nisu svi želeli da pošalju poslednju poruku pred odlazak na "onaj svet". Jedan od njih je nemački filozof Karl Marks koji je na kućepaziteljovo pitanje šta su njegove poslednje reči odbrusio: "Ma, dajte! Poslednje reči su za budale koje nisu dovoljno rekle."

Kad dođe poslednji čas.....Aleksandar Veliki, jedan od najvećih vojskovođa i osvajača u istoriji, pred smrt je poručio svojim naslednicima: "Carstvo ostavljam najjačem!" Međutim, nisu ga poslušali i imperija se rasparčala. Džek Denijels, osnivač istoimene kompanije koja prizvodi viski, poručio je kratko: "Poslednje piće, molim!" Vođa pank benda "Seks Pistolsi" Sid Višiz, napisao je na samrti svoju poslednju želju: "Imali smo pakt o smrti. Moram da ispunim svoj deo dogovora. Molim vas da me sahranite pored moje drage. Sahranite me u mojoj kožnoj jakni, džinsu i motorkama. Zbogom." Draga je bila Nensi Spandžen, za čije je ubistvo bio optužen. Zbog toga što je bila Jevrejka nije mogao da bude sahranjen s njom, na jevrejskom groblju.

Kad dođe poslednji čas..... Čuveni komičar i filmska zvezda, Gručo Marks, je previše radio i zbog toga se razboleo. Umro je od upale pluća i poslednje što je rekao bilo je: "Umirem, draga moja? Zašto, to je poslednje što ću učiniti!" Slikar Salvador Dali je bio svestan svoje veličine pa je poručio: "Ne verujem u svoju smrt!" Poslednje reči američkog glumca Džima Harkinsa bile su: "Želim da umrem mirno u snu, onako kako je umro moj deda. Ne vrišteći od užasa kao putnici njegovog autobusa!" "Novac ne može kupiti život", poručio je Bob Marli svom sinu Zigiju pre nego što je umro 11. maja 1981.